HR - Ljudski Resursi - Srbija

Da li je 40-časovna radna nedelja prevaziđen model?

Imajući u vidu da se od 1940. godine mnogo toga promenilo, nije iznenađujuće što veći broj zemalja preispituje ovaj model radne nedelje i uvodi novine. Psychology Today navodi da za to postoji više razloga.

Porast broja zaposlenih žena

Pre osam decenija, samo 9% svih porodica u Sjedinjenim Državama je uključivalo parove gde su oba partnera imala posao. Danas je ova statistika značajno izmenjena, budući da sedam od deset majki trenutno ima stalni radni odnos. Istraživanje sprovedeno 2019. godine na 35.000 zaposlenih u bračnim ili partnerskim odnosima u različitim sektorima, pokazalo je da je 89% žena i 70% muškaraca deo parova u kojima su zaposlena oba partnera. Jasno je da je tipično domaćinstvo izmenjeno u odnosu na period kada je utvrđena optimalna norma radne nedelje, te da su danas u manjini oni koji ostaju kući i bave se neplaćenim radom.

Iscrpljenost zaposlenih

Podaci nedavno objavljeni u zajedničkom izveštaju „McKinsey & Company and LeanIn.Org“ pokazuju da 42% žena i 32% muškaraca pati od takozvanog „burnouta“, što je porast u odnosu na broj prijavljen godinu dana ranije. Tri ključna simptoma „burnout“ sindroma su preovlađujući osećaj umora, udaljenost od posla, osećaj neefikasnosti i nepostizanje uspeha. Uprkos tome što su pojedine kompanije počele da uviđaju ovaj problem kod zaposlenih, situacija se ne poboljšava, već naprotiv. Kao jedan od razloga za porast iscrpljenosti istraživači navode „koronasomniju“, odnosno drastične promene u obrascima spavanja nastale usled hroničnog stresa izazvanog pandemijom COVID-19. Naime, odlaganjem odlaska na spavanje, mnogi zaposleni pokušavaju da odvoje neko vreme za sebe, gledajući serije ili listajući društvene mreže, što ometa njihov kvalitetan san. Sve ovo dovodi do preopterećenja kod radnika, pada produktivnosti i radnih performansi, te loše utiče kako i na radni kolektiv, tako i na poslodavce.

Skraćivanje radne nedelje pokazalo se uspešnim u mnogim zemljama

Početkom 2000 –ih godina, Francuska je smanjila radno vreme za više od 10%, sa sa 39 na 35 sati, bez smanjivanja plata. Istraživanja koja su sprovedna 2019. godine, pokazala su da su ove promene pozitivno uticale na radnike. Žene su istakle da su višak slobodnog vremena provele sa decom umesto na monotone kućne poslove, dok su muškarci uspeli da „vikend poslove“ prebace na radne dane, čime su oslobodili subotu i nedelju za sve druge aktivnosti.

Nedavni eksperiment na Islandu pokazao je da radna nedelja od 40 i više sati nije najefikasniji model. U eksperimentu je 2.500 radnika premešteno na 36-časovnu, četvorodnevnu radnu nedelju bez promena u zaradi. Rezultati su pokazali da su zaposleni bili pod manjim stresom, imali su više vremena za porodicu i da nije bilo gubitaka u produktivnosti na radnom mestu. Zbog postignutog uspeha eksperimenta, novi model rada se sada primenjuje na 86% svih zaposlenih radnika u ovoj zemlji.

Iako ćemo na nova zakonska rešenja u našoj zemlji verovatno još dugo čekati, kompanije mogu uvoditi nove modele rada i eksperimentisati u tom smislu. Ukoliko se zadrži produktivnost uz kraće radno vreme, zadovoljstvo će biti i na strani radnika i poslodavaca.